Mislili su da je lud, a on se BORIO ZA ŽIVOT!

Mislili su da je lud, a on se BORIO ZA ŽIVOT!

Ivan Marinković preživeo je tešku bolest, bio je na samrti a sada je otvorio dušu i progovorio o najtežim trenucima svog života.

Naime, kao jako mlad, dok je bio u braku sa Gocom Tržan, dobio je jaku upalu mozga i bikvalno bio na ivici samrti. Ivan sumnja da je pretrpljeni stres zbog nejgovog zdrastvenog stanja razlog zašto se njegova majka razbolela a kasnije i preminula.

"Nerado se sećam tim momenata jer je to period u mom životu, pered gubitka najbližih, koji nikome ne bih poželeo. U 28.godini sam dobio jaku upalu mozga, odnosno encefalitisa, to je virusna infekcija koja može svakome da se dogodi. Bili su to strašni momenti, a nekoliko dana nisu znali šta mi se dešava, tada sam bio zaposlen. Moja pokojna majka, bivša supruga Goca i sestra su najviše propatile zbog svega. Sećam se koliko su plakale od nemoći jer nisu mogle da mi pomognu. Bio sam ukočen, nisam mogao da izgovorim nijednu reč, a svestan svega. Danima smo se vukli po lekarima, niko nije znao šta je, jer ta bolest ne pokazuje promene na mozgu. Tih dana je bilo užasno teško funkcionisati, jer je Lena bila jako mala, a jedino mi je drago što se ona se neća tog perioda. Ne bih mogao da podnesem da me je i ćerka gledala nemoćnog. I sada, kada pomislim, plače mi se kada se setim kakvu su žrtvu podnele Goca, majka i sestra", rekao je Ivan.

Marinković je nastavio da opisuje svoje muke pa priznao koji je bio najteži trenutak.

"Kulminacija te bolesti je, kao i njeno otkrivanje, veoma teška, pa ljudi nekada to pripisuju i ludilu. Zato hoću da zahvalim mom kumu, koji je shvatio da je reč o nečemu drugom. Bolovi u glavi su svaki dan bili sve veći, da čovek ne može da izdrži. Najužasniji prizor bolesti videla je baš Goca dok smo spavali kod kuće i zato ću joj biti zahvalan do kraja života. Ja sam tada vrištao, povraćao, udarao sve žive, moja tetka koja je medicinska sestra, nije znala šta da radi, pa je čak i pozvala policiju, jer ja bukvalno nisam mogao da se pomerim iz kreveta, ma nisam više nikoga ni prepoznavao. Tada su mi stavili lisice i odveli me u kola Hitne pomoći, lekari su rekli da me hitno prevezu u psihijatrijsku ustanovu", ispričao je Marinković.

"Moj kum je rekao: "Ne dolazi u obzir ljudi, šta vam je, čovek je najnormalniji." Tada su me odveli na Urgentni i tamo su me vazali. Hvala Bogu, našao se doktor koji mi je izvadio likvor iz kičme, prepoznao je simptome bolesti, pa su me odveli na infektivnu kliniku. Meni je posle svega sve to kum ispričao, jer sam ja jedno 30 sati bio u komi, posledice su mogle da budu takve i da dođe do oštećenja u govoru, pa i do smrti. Oporavak je takođe bio težak i naporan. Dani i dani provedeni u bolnici, neizvesnost šta će biti. Porodica je bila ispred intezivne i čekala svakodnevno šta će lekari reći. Hvala Bogu, sve je prošlo", zaključio je Ivan.